<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<!-- generator="FeedCreator 1.7.2" -->
<rss version="2.0">
	<channel>
		<title>Joomla! powered Site</title>
		<description>Joomla! site syndication</description>
		<link>http://svjovanvladimir.org</link>
		<lastBuildDate>Sun, 05 Sep 2010 12:52:41 +0100</lastBuildDate>
		<generator>FeedCreator 1.7.2</generator>
		<image>
			<url>http://svjovanvladimir.org/images/M_images/joomla_rss.png</url>
			<title>Powered by Joomla!</title>
			<link>http://svjovanvladimir.org</link>
			<description>Joomla! site syndication</description>
		</image>
		<item>
			<title>СЛАВА ХРАМА</title>
			<link>http://svjovanvladimir.org/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=23&amp;Itemid=7</link>
			<description>
 


 


                                   СЛАВА ХРАМА 


 


У петак 04.јуна наш храм прославиће свога заштитника св.Јована Владимира.Света Архијерејска Литургија на дан славе почеће у 09,00ч,а бденије уочи славе биће са почетком у 17,00ч.Позивамо све вернике да у што већем броју дођу на наше Литургијско сабрање. 


Свету Архијерејску Литургију служиће Његово Преосвештенство Епископ Хвостански г.Атанасије. 


 


 


 


                                                                   старешина храма 


                                                              јереј Драган Шовљански 

</description>
			<category>Текстови - Дешавања</category>
			<pubDate>Tue, 01 Jun 2010 03:23:00 +0100</pubDate>
		</item>
		<item>
			<title>15.02-04.04. 2010.год</title>
			<link>http://svjovanvladimir.org/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=19&amp;Itemid=16</link>
			<description>
                                                   Васкршњи пост 


 


Пост је средство које православном хришћанину помаже у изградњи спасења, а које се састоји у уздржавању од извесне врсте хране, од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитава, доброчинства, а исто тако и у ревности упражњавања свих хришћанских врлина. Циљ поста је очишћење тела, а изнад свега прослављање Бога и поштовање његових светих. Постећи, православни хришћани се непрестано сећају Христових страдања за њихово спасење. 


Пост налазимо у скоро свим религијама, у разним облицима; као израз кајања и туге, као средство умилостивљења, чишћења и доласка до вишег степена духовног сазнања и узрастања и као припрену за исвесне религијске обреде. У Старом и Новом завету такође се много говори о посту, као божанској установи и одредби. У Старом завету Мојсије је постио 40 дана на Синају (не једући ништа), да би се удостојио да од Бога прими Десет Божјих заповести. Исто тако, и Нови завет је препун примера поста. Господ Исус Христос је попут Мојсија постио 40 дана на Гори Кушања, а постили су и свети апостоли, као и сви прави хришћани. Јер, у хришћанству, први подвиг који стоји пред човеком, јесте испуњење прве Божје заповести, коју је Бог дао још нашим прародитељима у рају:&amp;ldquo;Само рода с оног дрвета усред врта не једите и не дирајтеу њ, да не умрете&amp;ldquo;(Пост 3,3). А то је заповест о посту , тј. о уздржању. Нарушавање заповести о посту(Адам ту заповест није одржао) први је грех. Зато и први подвиг човека у ослобођењу од греха, јесте држање поста. Пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а Црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот. 


Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних пића, а по строгости, или начину уздржавања, постови се деле у пет категорија: 1) потпуно уздржавање од (сваке врсте) јела и пића (чак и вода), као прва три дана Великог поста и Велики петак; 2) сухоједење, узимање &amp;bdquo;суве хране&amp;ldquo;, без уља и вина, једанпут на дан, и то у 9. Час (око 3 сата после подне); 3) једење јела спремљеног само на води (код нас познат као строги пост пред причешће); 4) узимање јела и вина, са уљем два пута дневно; и 5) једење рибе и пијење вина ( најблажи начин поста). узимање хране више од једанпут на дан зове се ублажење поста, а када се узимају уље и вино, тада се чини разрешење поста. постоје четири врсте разрешења поста: 19 разрешење &amp;bdquo;на све&amp;ldquo;; 2) разрешење &amp;bdquo;на јаја и млечне производе&amp;ldquo;; 3) разрешење &amp;bdquo;на рибу&amp;ldquo;; 4) разрешење &amp;bdquo;на вино и уље&amp;ldquo;. Треба напоменути да поред установе одређених дана и периода поста од стране Православне цркве, регулисање питања разрешења за сваког верника посебно се оставља расуђивању његовог духовног оца, који понекад поступа са снисхођењем, дакле према слабостима човека и према мери на корист његове душе. Духовни пост је уздржавање од грешних мисли, жеља и дела, уз умножење молитве и хришћанских врлина. 


Постови се деле у две групе: на једнодневне и вишедневне. Једнодневни постови су: свака среда и петак преко године (осим такозваних трапавих седмица), Усековање главе св. Јована Крститеља (29. августа/ 11. септембра), Крстовдан (14/27. септембра) и Крстовдан (5/18. јануара). Вишедневни постови су они које је Црква установила пред велике празнике. Постоје четиеи вишедневна поста: Васкршњи (Велики или Часни) пост, Божићни пост, Госпојински пост и Пост светих апостола (Петровдански пост). 


Васкршњи пост или Велика четрдесетница, 
траје од чистог понедељка до Лазареве суботе (начин поста: сухоједење, осим суботом и недељом, када се дозвољава уље). Овај пост није апостолског порекла, а најстарије сведочанство о овом посту потиче с краја другог века. Свети Иринеј Лионски (+202), у писму папи Виктору (189-198), поводом спорова о времену празновања Пасхе, пише да је пасхални пост трајао негде један, негде два дана, а негде је овај пост обухватао 40 сати. О Васкршњем посту од 40 дана, у овом писму нема ни помена, осим што се из овог сведочанства види да он свуда постоји. Даље податке о овом посту даје Тертулијан (+220), према пракси Римске и Африканске цркве. Он говори о пасхалном посту у спомен смрти Христове, који такође траје два дана (петак и субота), које је сам Спаситељ одредио, па се у том смислу може може узети да пасхални пост потиче од наређења Господа исуса Христа. Из Сирске дидаскалије (друга половина трећег века) види се да је пасхални пост продужен на једну седмицу, а сигурно сведочанство о васкршњем посту који траје четрдесет дана потиче из четвртог века, од Јевсевија Кесаријског, као и из такозваних Пасхалних посланица светог Атанасија Александријског. Данашњи облик Васкршњег поста развио се у петом веку. 


 

</description>
			<category>Текстови - Проповеди</category>
			<pubDate>Wed, 17 Feb 2010 03:02:57 +0100</pubDate>
		</item>
		<item>
			<title>ПОКЛОЊЕЊЕ МОШТИМА СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА</title>
			<link>http://svjovanvladimir.org/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=13&amp;Itemid=7</link>
			<description>
 Поклоничко путовање верника цркве светог Јована Владимира
                                   Охрид-Тирана-Елбасан 22.10-25.10


            ПОКЛОЊЕЊЕ МОШТИМА СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА


 


Верници и братство цркве светог Јована Владимира у Београду организовало
 је у сарадњи са агенцијом,,Холидеј травел,,поклоничко путовање светињама
 по Охриду и Албанији,а као главни циљ постављено је поклоњење моштима
 нашега заштитника светог Јована Владимира у Саборној Цркви у Тирани,
као и посета манастиру светог Јована Владимира у Шин Ђону-Елбасан. 
Са верницима наше цркве,и не само наше,него и са верницима цркве Александра Невског,Светога Саве,светога Димитрија,светога Ђорђа,Лазарице...пошли су и свештеници јереј Драган Шовљански,старешина цркве св.Јована Владимира,јереј Александар Лучић,јереј Александар Бајић,јереј Предраг Продић,јереј Владимир Левићанин и протођакон Томислав Милановић.
Идеја о поклоњењу моштима нашег заштитника родила се много раније,али до њеног извршења ипак је дошло тек сада 22.октобра.У догору са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом Црногорско-Приморским Амфилохијем одлучили смо се за ово нимало лако путешествије,како би дошли на ноге нашем српском светитељу,нашем чувару и првом српском краљу светом Јовану Владимиру(980-1015).
У четвртак 22.октобра окупили смо се испред нашег храма,и након одслужене молитве за срећан пут,упутили смо се ка Охриду,и како то увек бива када се иде на поклоњење моштима,искушења су све већа,пратило нас је ужасно време праћено непрекидном кишом како у Србији тако и на Охриду.
На Охрид смо стигли у петак 23.октобра,и након смештања у хотел одмах смо кренули у разгледање његових светиња.Видели смо Богородицу Каменску,
Богородицу Перилевту,били на Плаушнику где смо целивали мошти светог Климента,затим смо отишли до цркве светог Јована Канеа,свете Софије.
Видели смо и Антички Театар као и галерију икона код свете Богородице Перилевте.
У суботу рано ујутру упутили смо се из Охрида ка Албанији,тачније ка Саборном храму посвећеном Благовестима у Тирани у којем се налазе мошти светог Јована Владимира.На уласку и у проласку кроз Албанију нисмо имали апсолутно никаквих проблема,осим помало чудних и неверујућих погледа локалног становништва према регистрацији нашег аутобуса као и према икони светог Јована Владимира која је стајала на предњем стаклу.Морамо узети у обзир и велико учешће Албанске Православне Цркве на тим просторима која тренутно под својим окриљем држи преко 30 посто становништва Албаније.
У центру Албаније сачекао нас је велелепни саборни храм.Одмах по уласку отпочели смо да певамо тропар светом Јовану Владимиру јер смо тог момента већ били свесни његовог присуства у храму.Локални свештеник у храму је прво увео нас свештенике у олтар на поклоњење,подигао прекривач са трпезе и тада смо угледали дрвени кивот,иконописан са свих страна а прекривен црвеним плаштом, у којем су се налазиле мошти нашег заштитника.Имајући у виду да се мошти народу за целивање износе једино на дан св.Јована Владимира 04.јуна по новом календару,замолио сам свештеника да пита Његово ВисокоПреосвештенство Архиепископа Албанско г.Анастасиоса да пред народ изнесе макар део моштију,јер ми нисмо у могућности да дођемо тога дана самим тим што и ми тога дана прослављамо нашег краља.
Свештеник је слегао раменима и рекао да ће питати,али у његовим очима видели смо неверицу да ће Архиепископ то и дозволити.Док смо чекали одговор ниједног момента нисмо престајали певати тропар светом Јовану,како на црквенословенском тако и на српском језику,а онда ниоткуда се појавио игуман Дионисије који је буквално непримећено ушао у олтар,отворио кивот и извадио део моштију св.Јована Владимира,и не само њега већ и део моштију светог Козме Етолског које се такође тамо чувају.Двери су се отвориле,изнет је мали сребрни кивот пред народ а певање тропара постало је све јаче и јаче.Били смо испуњени благодати Божије,и срећни што нас је свети Јован Владимир скупио око себе.Сузе су саме текле.Сузе радоснице,пуне љубави и среће.Хтели смо дуго да останемо на том месту,али то наравно није било могуће.Кренули смо даље,према Елбасану,односно према месту Шин Ђон у којем се налази манастир светог Јована Владимира.Док смо пролазили преко брда изнад Тиране нисмо могли а да се несетимо и наших српских војника који су туда пролазили због своје отаџбине-отаџбине Србије.Певали смо ,,Тамо далеко,,. У Шин Ђону нас је сачекала невероватно слика.Неколико православних албанчића чекало нас је у порти доста запуштеног манастира у којем се по њиховој причи ипак служе св.Литургије 2-3 пута месечно и којима присуствује око 30 људи.У манастиру нас је сачекао и локални свештеник који опслужује и манастир и који служи св.Литургије у њему.Рекао нам је и да околна места заједно са Елбасаном броје око 3.000 православних верника.Из манастира смо испраћени  са пуном корпом јабука и разочарењем, што не можемо остати дуже код њих.Упутили смо се поново ка Охриду сви срећни,сви усхићени због чињенице да свети Јован Владимир има заиста неописив утицај на овим просторима.
У недељу 24.октобра посетили смо и манастир св.Наума Охридског и поклонили се моштима овога светитеља.У манастиру смо запазили једу веома необичну слику,а то је да су на фрескама светитељима испопане очи.Мислећи да су то урадили турци пре много векова,продавачица свећа нас је разуверила рекавши да је то урадило локално ставништво мислећи тиме да очи светитеља лече њихову болесну децу.
Након светог Намуна,упутили смо се ка светом Јовану Бигорском,манастиру у које су само месец дана пре изгорела три конака тик уз цркву,али ватра је била као руком одсечена од цркве и није ју буквално ни дотакла.
Невероватан иконостас који смо видели у овом манастиру не може се речима описати,већ се само мора видети.Дуборез који је прављен око осам година садржи све елементе Старог и Новог завета и као такав један је од најлепших на свету.Из светог Јована Бигорског упутили смо се преко Куманова до светог Прохора Пчињског у који смо стигли веома касно,али су нам монаси ипак отворили манастир и дозволили да се поклонимо моштима светог Прохора.У Београд смо стигли у раним јутарњим часовима.
И како то увек бива тек сутрадан смо схватили где смо све били,какве светиње видели и каквим светитељима се поклонили.Имали смо заједничку констацију да је ово било једно невероватно путовање,али које ће ако Господ  дозволи сигурно бити поновљено.
Свети Јоване Владимире моли Бога за нас.


 


                                                                                        јереј Драган Шовљански


 

</description>
			<category>Текстови - Дешавања</category>
			<pubDate>Tue, 16 Feb 2010 07:16:46 +0100</pubDate>
		</item>
		<item>
			<title>Концерт хора</title>
			<link>http://svjovanvladimir.org/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=4&amp;Itemid=7</link>
			<description>Концерт хора ће се одржати 25. фебруара са почетком у 20 часова у Цркви Светог Јована Владимира Програм:</description>
			<category>Текстови - Дешавања</category>
			<pubDate>Tue, 20 Feb 2007 06:31:50 +0100</pubDate>
		</item>
		<item>
			<title>Отворен сајт цркве Светог Јована Владимира</title>
			<link>http://svjovanvladimir.org/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=3&amp;Itemid=7</link>
			<description>Од данас можете пратити дешавања у цркву и преко интернета</description>
			<category>Текстови - Дешавања</category>
			<pubDate>Thu, 01 Feb 2007 23:30:07 +0100</pubDate>
		</item>
	</channel>
</rss>
