Васкршњи пост

Пост је средство које православном хришћанину помаже у изградњи спасења, а које се састоји у уздржавању од извесне врсте хране, од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитава, доброчинства, а исто тако и у ревности упражњавања свих хришћанских врлина. Циљ поста је очишћење тела, а изнад свега прослављање Бога и поштовање његових светих. Постећи, православни хришћани се непрестано сећају Христових страдања за њихово спасење.

Пост налазимо у скоро свим религијама, у разним облицима; као израз кајања и туге, као средство умилостивљења, чишћења и доласка до вишег степена духовног сазнања и узрастања и као припрену за исвесне религијске обреде. У Старом и Новом завету такође се много говори о посту, као божанској установи и одредби. У Старом завету Мојсије је постио 40 дана на Синају (не једући ништа), да би се удостојио да од Бога прими Десет Божјих заповести. Исто тако, и Нови завет је препун примера поста. Господ Исус Христос је попут Мојсија постио 40 дана на Гори Кушања, а постили су и свети апостоли, као и сви прави хришћани. Јер, у хришћанству, први подвиг који стоји пред човеком, јесте испуњење прве Божје заповести, коју је Бог дао још нашим прародитељима у рају:“Само рода с оног дрвета усред врта не једите и не дирајтеу њ, да не умрете“(Пост 3,3). А то је заповест о посту , тј. о уздржању. Нарушавање заповести о посту(Адам ту заповест није одржао) први је грех. Зато и први подвиг човека у ослобођењу од греха, јесте држање поста. Пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а Црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот.

Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних пића, а по строгости, или начину уздржавања, постови се деле у пет категорија: 1) потпуно уздржавање од (сваке врсте) јела и пића (чак и вода), као прва три дана Великог поста и Велики петак; 2) сухоједење, узимање „суве хране“, без уља и вина, једанпут на дан, и то у 9. Час (око 3 сата после подне); 3) једење јела спремљеног само на води (код нас познат као строги пост пред причешће); 4) узимање јела и вина, са уљем два пута дневно; и 5) једење рибе и пијење вина ( најблажи начин поста). узимање хране више од једанпут на дан зове се ублажење поста, а када се узимају уље и вино, тада се чини разрешење поста. постоје четири врсте разрешења поста: 19 разрешење „на све“; 2) разрешење „на јаја и млечне производе“; 3) разрешење „на рибу“; 4) разрешење „на вино и уље“. Треба напоменути да поред установе одређених дана и периода поста од стране Православне цркве, регулисање питања разрешења за сваког верника посебно се оставља расуђивању његовог духовног оца, који понекад поступа са снисхођењем, дакле према слабостима човека и према мери на корист његове душе. Духовни пост је уздржавање од грешних мисли, жеља и дела, уз умножење молитве и хришћанских врлина.

Постови се деле у две групе: на једнодневне и вишедневне. Једнодневни постови су: свака среда и петак преко године (осим такозваних трапавих седмица), Усековање главе св. Јована Крститеља (29. августа/ 11. септембра), Крстовдан (14/27. септембра) и Крстовдан (5/18. јануара). Вишедневни постови су они које је Црква установила пред велике празнике. Постоје четиеи вишедневна поста: Васкршњи (Велики или Часни) пост, Божићни пост, Госпојински пост и Пост светих апостола (Петровдански пост).

Васкршњи пост или Велика четрдесетница,
траје од чистог понедељка до Лазареве суботе (начин поста: сухоједење, осим суботом и недељом, када се дозвољава уље). Овај пост није апостолског порекла, а најстарије сведочанство о овом посту потиче с краја другог века. Свети Иринеј Лионски (+202), у писму папи Виктору (189-198), поводом спорова о времену празновања Пасхе, пише да је пасхални пост трајао негде један, негде два дана, а негде је овај пост обухватао 40 сати. О Васкршњем посту од 40 дана, у овом писму нема ни помена, осим што се из овог сведочанства види да он свуда постоји. Даље податке о овом посту даје Тертулијан (+220), према пракси Римске и Африканске цркве. Он говори о пасхалном посту у спомен смрти Христове, који такође траје два дана (петак и субота), које је сам Спаситељ одредио, па се у том смислу може може узети да пасхални пост потиче од наређења Господа исуса Христа. Из Сирске дидаскалије (друга половина трећег века) види се да је пасхални пост продужен на једну седмицу, а сигурно сведочанство о васкршњем посту који траје четрдесет дана потиче из четвртог века, од Јевсевија Кесаријског, као и из такозваних Пасхалних посланица светог Атанасија Александријског. Данашњи облик Васкршњег поста развио се у петом веку.